Welcome to Freudland

Mene ova zemlja ne zaslužuje. Ovde nema hleba. Bež’te svi odavde. Prodaj, udaj se i spasi! Buuu-huuuu…
U principu smatram sebe osobom koju je prilično teško iznervirati, imam taj neki, dve kile vina težak prag tolerancije, ali što je mnogo, mnogo je, brate. Čak i najluđi optimista ima poriv da šutne u glavu ponekada, sebe ili druge. Dosadni ste, ooooo vi hejteri, dosadni ste sa kuknjavom i naricanjem nad tužnom sudbom majke Srbijice. Tako je postala zamorna ta priča bez kraja… Ili je to postalo standard? Kukamo mi ovde, kukate vi tamo, vajs versa… Ali, smem nešto da pitam?
Ma šta vam fali?!
Sve vam smeta, svi su vam krivi.
Neizbežno Kosovo, suša, Beograd na vodi, Novi Sad pod vodom, mitologija i korupcija u niškoj bolnici, Šešelj, pa onaj drugi, sabotirali nas na gejoviziji… Nije ni čudo što Džoni nije izdržao pritisak u bazenu sa onim ostalim Hulkovima u gaćicama. Izgleda da stiže i peta bela smrt modernog doba: koks. Koks & Kokićka, još se i rimuje. Meni, vala, žao čoveka, majke mi.
A u svemu tome, Vesna Dedić izdala novu knjigu: Ooooooo Bože, pokaži joj literarni pravac mozga, please. Nije strašno, oko 500 dinara, iskreno, ako moram da biram, pre bih je čitala, nego slušala.
Od kukavaca su jedino ovi sa kreditima u francima pošteđeni osude, oni stvarno imaju pravo da hejtuju, njih je baš ujebala žila gospođice Merkel u saradnji sa naučnim institutom za procenu stepena izdržljivosti balkanistike…
Ne može nam ni dalje niko ništa, ali smo prešli na bendžos od 10mg.
Alal ti vera, kujo mala, sad znam kome je Jesenjin posvetio „Kerušu”.
Moram i ja da vratim onaj studentski kredit, traže me, šalju opomene, žalbe, tata me zove, besan, bešnji, najbešnji…
Ma neću, neka me apse, nemam poriv za vraćanje te crkavice. Prvo, zato što sam te pare popila za vreme studija, tada u jeku mladosti. Drugo, zato što ta banka ni ne postoji, kao što ne postoji ni smisao studijskog obrazovanja u lepoj našoj.
Skupo plaćamo mi te naše višegodišnje zajebancije. Pri tome ne mislim na novac.
Jeste, političari, ekonomija, Vučko, Tom & Jerry su krivi što sam neudata!!!
Hoću i ja da kukam! Postavili ste nam nesigurno tle, humus da Bog sačuva, pa očajno bacamo seme kod tuđina. Garant zračim (osim onim nato uranijumom) i nesigurnošću pa mi zato umesto prstena sevaju konobarski čukljevi! Piiiih, majku vam, ne možemo mi da se primimo ovde kao što ni mango ni papaja ne mogu da rastu na Kosmaju. Da ste nas prodali kao šljive ili maline, već bismo bili kao Toskana bogati tradicijom vina. Al’ ne, ona hoće mango, a-si-si…
I dan-danas žalim što nisam završila neki kurs za frizera ili krojačicu… Sad mene šišaju, al’ u merino stilu, skinhedski.
Ne, ne radim 12 sati dnevno, ne plaćam 1000 franaka za stan veličine Srbije na karti sveta.
Ja sam samo jedan mali kmet u ovom rasulu zvanom svakodnevnica.
Mislim da su prvi kmetovi bili samo fizički uslovljeni. Ovo danas je carstvo psihološkog materijala. Freudland.
Pazi, jedna država u kojoj je klinka ikona ostalim devojčicama, piše blogove, snima vlogove, modni guru srpskog intagrama, kraljica tvitovanja anglicizama u cilju očuvanja srpskog jezika. Nemam ja ništa protiv Zoranahhh, samo primećujem kako bi bilo lepo da su tako praćeni dečiji osmesi i par zaljubljenih očiju u čamcu na Tisi. Dobro, serem sad malo, ali poentu ste shvatili – voli čoveka kao što voliš Luja Vitu.
Gde sam ja u svemu tome?
Da li smo svesno postali ljudi koji smatraju da površnost kao takva treba da bude praćena u kilobajtima, pa makar to bilo praćenje kera kako seče nokte?
Ne mogu da zamislim dan a da ne vidim da li Lola (čitaj ker) pati od posttraumatskog stresa prouzrokovanog blicevima od previše selfija!?
Da li smo svesno postali korumpirani lajkovima koji život znače?
Jer, od životne je važnosti imati torbu koju su plele slepe Belgijske kaluđerice na oštrim grebenima morskih rtova.
Još važnije je za tu istu torbu prodati čednost, jer, ručni rad i klik mnogo koštaju…
A, najvažnije je priznati sebi da ono što nisi kupio voliš najviše.
Mamu, druga, sestru, poštara, komšiju i baku koja pravi knedle sa šljivama koje zaustavljaju vreme.

Brunen, 26. maj 2015.