Trudi, šta si u kavu stavila?

Pitam danas jednog gosta šta radi. Kaže uživa u životu. Ahhh reko, na birou si? Da se razumemo, ovo je jedina država na svetu gde azilanti imaju ajfone, gde ne rade a plaćeni su, gde si srećan kada si nezaposlen, jer je to gotovo nemoguće.
Kada (se)prodaješ razmišljaš li o kupcu? Kada kupuješ, koliko daš?
Kada licitiraš daješ li sve što imaš? Stisneš li „želju“ čvrsto u šaci da se ne pretvori u prah i nestane? Znate li, da kada dovoljno jako nešto želite to se i ostvari? Znam tri koje su se tako udale – onako baš kao naručeno. Veliko imanje, 100 krava, đuvegija ki opisan. Ne znam da li sam uopšte želela toliko jako nešto. Ikada. To je verovatno i problem. KOGA ili ŠTA? Treba pažljivo želeti. I KADA. Zaboravimo često na vreme. A ono ne zaboravlja nas.
Kaže mi juče moj gazda da je naš problem što nemamo postavljene ciljeve u životu. Ja oduševljena što je napokon odrastao, pitam ga ‘koje’? Kaže on, pa npr. vožnja kolima po Azurnoj obali sa devojkom iz susedstva… Uffff reko’, al’ ti je cilj…
Kažem ja njemu, moj je da manje razmišljam.
– to je lako.
– moraš više da piješ.
Odmah sam se setila malog princa i njegovog čuvenog kratkog susreta sa pijanicom. Rastužih se. Emocije su čudo. Vrlo teško plačem, ali volim suze.
Suze su prijatelji duše. Kad zaplačeš podsetiš se da si živ.
Imam mali problem sa tim što je, IZVINJAVAM SE, ali moram da opsujem, svet otišao u qrac. Život je lep, ali ljudi nisu. Ako imate sreću da se pored nekoga osećate lepo i nasmejano duže od 24 sata, vi ste pobednik. Ako zaspete nasmejani zbog nekoga vi ste Antigona novog doba.
Došlo je vreme kada se narkomani se zdravo hrane, sve vegani, ne daj Bože da pojedu komad mesa crvenog. Samo belo. Alkoholičari više nisu u modi, loš narod kažu. A ovi što vijaju ovog Pikačua, njih čeka poseban krug pakla. Strah me i da iznesem mišljenje na tu temu. Vijaju Pokemone jebote.
A sponzoruše su postale poete. Svaka ima neku pametnu, to što je inteligentno, Bog da sačuva. Otvorim Fb, Slika, Ona, polugola, leži na krevetu, sa ružom, ili čašom šampanjca, otkriva modernom svetu nove horizonte sa citatom iz Biblije. Isuse, oprosti im. Misle da znaju šta čine.
Prekjuče sam eskalirala emotivno, nisam agresivna ali i lav nekad ima trn pa zaboli. Opaa, vid’ sad i mene pesnika namernika, hahahaha. Ne, ne, sad se smejem ali nije smešno. Šalim se, jeste, za neke ljude je jednostavno magična reč „MRŠ’“.
I radi. Isprobajte. Samo „mrš’“, bez objašnjavanja ili neke dubioze. Može i „čibe“. Radi i „čibe“.
Ljudi su veliki rizik. Ovi blesavi, tobož dobri, puni poverenja, su idioti. Poverenje danas treba da je u crnim kutijama aviona. Smešteno u repu, preživeće sve, snima informacije i glas pilota. Ali ne otvara se. Skoro nikada.
Tako sa Poverenjem.
Ne slaže mi se sad uz današnju temu, javni predlozi za neki od sledećih blogova su:
– Mit o mađaricama u krevetu
– Zašto ljudi naručuju koka kolu u kafićima u enormnom procentu( zato što je baš vole ili zato što su nekreativni)?
– Prava istina o skockanim devojkama na ulici ( Luj de Buđ ispod kreveta, ekstenzije sen Loran u lavabou, Moschino mleko koje se samo pretvorilo u sir u frižideru). Da Bog da napudrala Alevu papriku!

20. jul je, 22:50, komšinica Trudi zvoni po 2x. Rekla sam ako nešto treba hitno, da zvoni. Prokockala je svoju šansu kad je zvala sinoć u 21:45 da joj otvorim tečni sapun. Trudi, znaš onu priču o vuku?
Gute nacht.