Srećan je onaj koji želi srećan biti

Godina majmuna po kineskom horoskopu se približava kraju. Godina se završila, majmuni ostali. O koncu, ostaje šta? Ostaje samo ono što je čoveku bilo važno. Šta je važno? Nadam se da ste se smejali dovoljno. Da niste nikoga povredili, i da ste voleli. I da ste rekli da volite. Neme strasti nikoga ne greju.
Kažu, videćeš kad ostariš pa se sećas svega, samo ne vremena u kojem si. To je čest problem sa ljudima, svuda su, samo ne sada, ovde. Umesto da nauče da osete, dok mogu. Ljudi baš nemaju mnogo osećaja. Ja kad idem u izlazak ja povedem psa, pre će on da nanjuši govno (od čoveka), nego ja.
Ipak, Ja se, mili moji, sećam svega ove godine. Sem februara. Imam lični okršaj sa tim mesecom, i to ne zato što je mesec ispuštanja užasnih mačijih zvukova usled parenja. Rekla sam vam već sigurno da je mačkov polni organ bodljikav i zato „maca“ tako vrišti. Boli brate. Boli i sama pomisao. Mislite o tome.
Obično na kraju godine trljaju ruke samo oni koji pozitivne brojke pišu. Raduju se oni koji su doneli živote na svet, plaču oni koji su nekoga izgubili zauvek. Ta, ničim izazvana euforija krajem godine kada pokušavaš da šljaštiš i da se pokažeš kako si „uspeo“ ili što pre da je precrtaš iz života, i kreneš sutra od nule. Ja lično, obožavam one ljude „od sutra menjam život“… ma važi se (bež’te od tih ljudi, ne treba vam takvo zavaravanje realnosti), to su oni sa džepnim Biblijama, a nose parfem „Greh“.
Ove godine, sa izuzetkom, ne pišem novogodišnje odluke. Uvek sam ih pisala. Volela sam da pravim spiskove i liste. Danas neću. Ni sutra. Naime, same su se već odlučile. Ispisivale su se mesecima. Godina ih je sama napisala. Osim možda da naučim grčki, mada je to na spisku već godinama. Nikada nemojte prestati da učite. Kad prestanete da želite biti bolji, deo vas zauvek umre. Nikada neću prestati da učim. I nikada neću biti pametna. Obećavam.
Pisaću o Njoj. O mojoj godini. O godini u kojoj molim za bolesne, suzom polivam uspomenu na tebe, koju više nikada neću poljubiti u čelo, (samo se svetinja u čelo ljubi). Niko nikada ne uđe slučajno u vaš život. To vas Bog priprema na nečiji odlazak. Večni su oni koje ste vi učinili večnima.
Zbog tebe sad volim mart. Pre mi mart nije nikada ništa značio. Zbog tebe volim
da brojim… kilometre, minute, dane, udisaje… Ovo je godina kad sam shvatila glagol „voleti“. Zatvorite oči i zamislite najlepši vatromet koji ste ikada videli. Sad zadržite taj osećaj. Gledajte ga. Vatromet ne prestaje. Ahhh, prolazi. Nee, evo ga još jedan veći i lepši. Eee to je Ona. Moja godina.
Da sam neka velika firma sad bih morala da pišem inventar. Srećom sam više kmet nego feudalac. Ove godine moj sav inventar si Ti.
U popisu stojiš ovako:
plavo je boja za figuricu u „čoveče ne ljuti se“,
Sunce će te uvek umivati danju,
Noći će biti tihe, mirne i zvezdane,
Nikada se nećeš naći u prašumi, u dzungli ako se i nađeš, snaći ćeš se,
Slova se u reči kuju da za tebe prave asocijacije,
Tvoje ostrvo će uvek ostati tvoje mesto;
Tvoje tišine će uvek biti najglasnije.
Tvoji zagrljalji najduži.
Volim ljude koji su sami naučili da vežu pertle,
ljude koji su mađioničari a ne koriste se trikovima,
ljude koji veruju u Petra Pana a ponašaju se kao Jovanka Orleanka.
Voleti je glagol. To je posao najlepši na svetu.
Budi zahvalan što voliš. Budi zahvalan što osetiš. Jednoga jutra kad se probudim i više te ne osetim ko će više plakati? Ti ili godina? ili ja?
U Srbiji i u Svetu (moj stepen informisanja je onako blago zagrebem), 2016. obeležiće novi Julije Cezar-Tramp, i klasika, Vučić. Baj d vej, i dalje ne kontam Beograd na vodi, je l’ to neka zajebancija? Nemam baš ljude u unutrašnjosti da mi taj fenomen pojasne.
Nego, je l’ imate vi svoj moto za 2017.?
Zapamtite, kad nešto jako želiš, to se i ostvari. Jesi li ti nekada nešto jako poželela ?
Želim da i vama neko bude Godina. Srećna.