Sotona pije sok

Brunnen, 20.10.2017. 13:14
Poslednji blog iz ovog kantona, sa ovog meridijana. Volela bih da je zadnji, ali ne volim tu reč, već me je lupila po glavi par puta. Unutrašnja kraljica mi kliče na izdržljivosti. Moj novi saldo je: 9 meseci relacija kuća-posao-psiholog-klozetarka-kafe kuvarica-mađioničar(boli me glava, daj mi lek, hladno mi je, imate li deku, napravi mi nešto što volim??)-stend up komičar; 0 dana godišnjeg, 336 sati prekovremenog, mnogo novih lica, divnih ljudi zanimljive prošlosti, i uvek neizbežna ljubav. Kad me pitaju šta sam naučila, odgovaram bez zamuckivanja: Naučila sam da se iskrenost ne ceni, da ste površni toliko koliko su vam džepovi puni, da ne umete da vodite svoje živote jer ih nemate, da ne znate šta znače reči saosaćanje, pažljivost, humanost i bol, da si dobar samo onoliko koliko te mogu iskoristiti, psihički i fizički. Da si izrod ako nemaš koksa u džepu, ili ako nemaš kući nekog skota koji ti krade kiseonik, al’ bože moj, nisi sama. Da su ljudi ovde tužni, nesrećni i izgubljeni. Da umeju da se nasmeju samo na snapchat-u. Da nije bitno šta si, nego da vidimo kako ćemo tebe da upotrebimo. Da je itekako bitno odakle si i kako se prezivaš. Da si sa „unutrašnjom lepotom“, još uvek klozetarka. Da i dalje nije normalno ne želeti decu, ali je sasvim normalno ostvariti se kao majka i imati dete iz izlaska koje će ceo život nositi žig „mama se napila jedan petak“. Eto. To sam naučila.
Inače, sve to na stranu, obožavam Švajcarsku. Para ima kol’ko oš, ko hoće da radi, ima i posla. Posle mogu u Srbiji da ugradim pvc prozore i na šupi, ako hoću. O fontani da i ne govorim. Kad odem kući mogu da upoređujem cene i da kukam kako je sve skupo, i da se setim cene iz Aldija i Lidla. Da ne jedem meso i svinju (ne zato što sam prigrlila Kuran, nego holesterol jelte), da nosim stare pokidane stvari za pomoć azilantima, jer sam sad, Bože moj, humana i milioner. Da ne odem ni na jednu planinu u Srbiji jer je u Švajcarskoj i Nemačkoj to sve drugačije obeleženo. Da idem privatno kod lekara jer isti taj u državnom sektoru namiriše ovcu i već joj smislio „obavezan“ zahvat. Ne treba ništa, malo kulena i po koja šuška kod stetoskopa levo. Da imam kod kuće 10 mačaka i 5 pasa od kojih jedan nema rep i šapice, jer humanost ?. Da budem protiv odgajivačnica jer su to zli ljudi koji 24h vode brigu o svojim pasminama da budu najlepši i najbolji predstavnici svojih vrsta. Da kukam kako nema ništa u Srbiji, kako sve mrtvo i onda se napijem u petak, grlim i ljubim konobara, kunem svaki franak. Da se učlanim kod Vučka jer „ovi ostali nisu ništa uradili“. Da ne kažem cigani jer nije politički korektno, ali je vrlo korektno doći u jasle privatnika sa potpisanom saglasnošću o robovlasništvu. Za početak, na 6 meseci. Posle ćemo da vidimo. Inače, sve to na stranu, obožavam Švajcarsku. Priroda je kao u bajci.
Top 4 pitanja na kraju sezone i 6 godina u istom mestu:
– Kako govoriš naški (naški zbog jelte političke korektnosti), kad si mađarica?
– Nešto si umorna, smršala, jesi ok? isti taj posle 5min, samo jedeš nešto ceo dan, pazi na liniju??‍♀️?
– turisti: odakle ste? Srbija. Ooooo, neee, pa kako vam je tamo? Koljemo se još uvek gospođo, statusni rat.
– Šta imate tako nešto specijalno? Niš’, meene.
Apropo humanosti, dolazi mi pre neki dan jedna žena sa ulice i pita me da joj dam kutiju za patku. Da vam dočaram sebe u tom momentu: 7. ili 8. sat na poslu, još uvek nisam ništa čestito jela, vršim akrobatske pokrete da svi budu posluženi na vreme, jer svi oni ŽURE, samo ne znaju ni oni gde, u glavi mi je milion porudžbina i računa, i ulazi ona usplahirena, uplakana. Možete li mi dati kutiju za patku? Kunem vam se, u tom momentu nisam znala kako da odreagujem??‍♀️. Znate, našla sam povređenu patku i zvala sam društvo za zaštitu životinja, ali bih da je sklonim na sigurno dok oni ne dođu. Jaoooo, gospođo, jeste li vi čuli nekada za prirodnu selekciju? Zovi kineski restoran i ručaj besplatno sutra, mislim se u sebi. Nisam bezdušna, ali i dalje mislim da ima više bolesnih ljudi nego pataka.
Dobila sam juče jedan prsten, „mood“. Ako vam na ruci pocrveni, znači da ste srećni, kad poplavi-zaljubljeni, ako pozeleni, vi ste zdravi. Ako pocrni, znači da nema utisaka.
Ja nisam obična, kao što nisi ni Ti. Obožavala sam da te čekam. To su bila čekanja puna radovanja. Sad više ne znam u koliko sati da se radujem, izgubila sam kompas.
Ti si moja crvena, plava i zelena boja.
Bez tebe ja sam crna. Crna-ništa.

P.S. Za sve ornitologe, patka je živa i zdrava.