Ovaj vazduh emulgatore nema… zato krave porez na ispašu daju
Nakon Rtnja i Kube (dve, ni po čemu slične destinacije), sledi nešto osvežavajuće, nešto čemu niko ne može da odoli, nešto što normalan čovek nikada ne bi odbio, kad bi mu neko ponudio kartu i smeštaj: zemlja podzemnog zlata, para ko blata, Švajcarska. Mnogo njih je već bilo i videlo je ovu zemlju, ali očima gastarbajtera, klasičnim komentarima o cenama i ljudima, koji je jedna plastična slika ove države… ovaj tekst je planiran malo drugačije. Dosadni ste sa tim Balkanskim floskulama, Armanijem i ostalim snobovskim prilozima kojima hoćete da okarakterišete ovu državu. Postoje i druge ulice, i putevi, osim onih gde se sreća na minut kupuje. Namesti se udobno, uzmi čašu vina i zamisli da putuješ sa nama…
Pre svega, Švajcarska se sastoji iz 26 kantona, i ni jedan ne liči na komšiju, tako da bi ovaj tekst trebalo da ima 26 delova, ipak, mi ćemo spomenuti samo njih nekoliko. Što se samog dolaska u ovu zemlju magije tiče, vrlo je prosto, postoje direktni letovi iz Beograda i Budimpešte, po vrlo humanim cenama uglavnom. Pored aviona postoji i svakodnevni prevoz autobusom, takođe jeftin i kombi prevoz. Velika prednost ukoliko ne govorite nemački i ne planirate da sve vreme ostanete u većim gradovima (Lucern, Cirih, Bazel, Bern), vam je da imate nekoga na domaćem terenu, da ne kažem lokalca. U daljem tekstu to ću biti JA. U nekim mestima se turisti prilično neprijatno osećaju jer im engleski nije svuda od koristi, a u planinama nema baš interneta da biste se lakše snašli u komunikaciji, pri tome švajcarski jezik nije zvanično priznat jezik da biste bilo gde osim ovde mogli da ga naučite.
Naša baza je Brunnen, centar Švajcarske, kanton Schwyz (Švic), mesto gde je rođena Švajcarska, mesto gde se nalazi najpoznatija fabrika noževa na svetu, Victorinox. Selo se nalazi na izuzetnoj lokaciji, gde vam do bilo koje komšijske zemlje treba 2 sata vožnje kolima (Italija, Francuska, Nemačka, Austrija). U sezoni vrlo posećeno, turista ima iz celog sveta, isto tako i kvalitetnog sadržaja za njih. U Brunnenu na jezeru možete da iznajmite SUP (stand up paddle), kajak, čamac, paraglajding. Ima svega, kao na vašaru. Što se prenoćišta tiče nećete jeftino proći, ali imate airbnbv arijantu, kamper, ili pomoć prijatelja (svako ima nekog ko ima nekog, nazovete ga i ponudite mu nešto novca, pare su šifra za sve ovde, niko vas neće odbiti, verujte mi). Ako ipak želite u hotel, noćenje u skromnijoj varijanti je oko 100 chf. Što se hrane tiče, najjeftinija varijanta je kebab (turska verzija girosa), koji je odlična kombinacija svega što vam treba, mesa i salate, sve to za 10 franaka (1chf = 1e), ima sjajnih restorana, ali nema obroka ispod 25 chf, kafa je 4,5 chf (pravim vam polako cenovnu sliku u glavi). Ako putujete sa porodicom – nemojte! hahahah, šalim se, samo mi je užasno krivo što ljudi ne viđaju lepote koje sam ja imala prilike da vidim samo zato jer je skupo, to nije fer, priroda treba svima da je besplatna. Tako je npr. pogled sa Brunnenskog jezera besplatan, jezero se prostire na 4 kantona, u engleskim vodičima se zove Lucerne lake, a na nemačkom Vierwaldstättersee, najdublja tačka je nedaleko od kopna Brunnena i iznosi 214m. Jezero je užasno hladno, meni je trebalo 5 godina da prvi put uđem u njega, ali lokalcima je ssasvršena zamena za more, mnogi se kupaju čak i zimi. Krstarenje jezerom bi bila varijanta jednodnevnog izleta, postoje varijante popusta za turiste.
Što se tiče hrane i pića, često me pitaju šta su ovde nacionalna hrana i piće. Žao mi je što ću vas razočarati, ali ništa nije “VAU”. Jedu mnogo kobasica, slično Nemcima, raclette i fondue, tradicionalno spremljeni sirevi koji se tope i smrde, i piju likere od trava, nešto slično pelinkovcu. Nacionalni instrument je alphörnli, truba dugačka skoro dva metra, u koju duvaju svake nedelje uveče na pristaništu brodova (ništa što bi vas dojmilo). Inače, Švajcarci su nacija koja se kune u tradiciju, i održavaju je ne samo stari, nego i mladi… Za vreme karnevala u februaru kolektivno uzimaju godišnje odmore i po mesec dana slave maskirani u svakojake čudne likove. Ne jedan dan, mesec dana. Gastarbajteri nisu usvojili taj običaj.
Kanton je okružen planinama, mi smo bili vredni i nismo gubili vreme. Kao što svaki restoran ima vino kuće, tako i Brunnen ima planinu kuće, koju od milja zovu palac (Urmiberg), jer liči na palac iz daljine, visoka je 1395m i sa vrha se pruža besprekoran pogled na jezero. Planina nije visoka, ali uspon nije lak, strmo je, polu šumovito, polu travnato, i ne postoji utabana staza, ali je sve označeno. Za one lenje a željne pogleda, postoji žičara, 18chf povratna karta. Mi smo planirali da se popnemo do izlaska sunca ali bilo je nemoguće, jer je bio jul mesec, mi malo zaspali, uglavnom, krenuli smo u pola 6, u 8 smo bili na vrhu na doručku. Sjajan pogled, zaslužen doručak, velika pobeda za nas.
Sutradan smo obišli Lucern, grad sa najviše turista u Švajcarskoj, grad sa 80.000 stanovnika, gde nećete pogrešiti ako progovorite srpski, imaćete osećaj kao da ste kod kuće (blaža varijanta Beča). Postoji direktan prevoz vozom, put traje 40min. Ne postoji ta osoba koja je ikada bila u Lucernu a nije se prošetala čuvenim mostom, koji je najveća atrakcija grada. To je drugi najduži drveni most u Evropi, i najstariji drveni most Evrope. Tragičnim požarem 1993. godine najveći deo srednjovekovnih slika kojima je most oslikan je izgubljen, a 30 slika (od 147) je uspelo da se sačuva i restaurira. To je ujedno i najveća kulturna tragedija Lucerna ikada. Most spaja stari i novi deo grada. Kada ste u Lucernu ne propustite vožnju gondolom na Pilatus, najvišu i najznačajniju planinu kantona sa spektakularnim pogledom. Inače, Lucern je jedan miran grad, prijateljski, mali, grad studenata, grad u kome važnu ulogu igra jezero, fudbal, vašari, muyički festivali i miris pečenog kestenja. Vraćamo se “kući” i pravimo plan za sutra. Sutra je veliki dan.
Jeste li čuli za bandži? Jeste li čuli za 007 bungy? Nisam ni ja do nedavno. 007 bungy je most sa kojeg je skakao James Bond u filmu 007. Visok je 220m i izgleda apsolutno suicidno, za šta će se neki složiti i da jeste. Most se nalazi u mestu Verzascatal, italijanski kanton Ticino (Tessin). Pošto smo išli ka Italiji a bio je avgust, očekivali smo ludi provod, jer kanton Tessin po malo i liči na Italiju, što prirodom, to temperamentom, da ne kažem vinima tamošnjim i pejzažima… Naravno, tu je i Lugano, veliki grad fudbala, provoda i kockarnica. Naš peh je bila neprestana kiša, hladno vreme, i svi propratni elementi istog. Srećom, za termin predviđenog skoka je kiša stala i ušli smo u istoriju, (ja sam bila zadužena za snimanje, a ni to nisam uradila kako treba jer sam bila uplašenija od svih). Uglavnom, ko ikada poželi, ovo zadovoljstvo košta 250chf, znam, nije malo, ali je jednom. Plus smo se vratili sa jednim brojem više, iz tessina smo doveli i Patrika (krpelja), tako da je i osiguranje bilo aktivirano.
Sledeći dan smo krenuli na obližnju planinu da bismo štiklirali dve stvari: vožnju najstrmijom žičarom na svetu (100 stepeni nagiba). Primetili ste koliko sam puta i u ovom članku upotrebila reč “naj”? Ispada da su i Švajcarci Srbi, sve aju da imaju najveće, najbitnije, najstarije, najvažnije, najlepše. Na planinu Stoos postoje dva prilaza, jedan od njih je ta čuvena žičara koju smo hteli da štikliramo u našoj privatnoj bucket listi… Kada smo se popeli u selo postoje dalje još dve žicare, mi smo se odlučili za jednu šetnju sa jednog kraja na drugi, od Klingenstocka(1343m) na Fronalpstock (1934), ako pitate radnika na žicari šetnja traje sat vremena, nama je trebalo dva i po sata, uzanom stazom na vrhu sveta, gde ne postoji niko i ništa osim prirode i vas. Jedan od najlepših dana u mom životu, osećala sam se kao da šetam kroz bajku. I sad se naježim od miline kada se setim tog pogleda. Ovaj panoramski put se preporučuje barem jednom u životu, po lepom vremenu. Sa vrha se vide planine i vode bar 5 kantona kao i celo Lucernško jezero. Bog te pitaj da li sam ovo pravilno napisala. Lucerne lake – Lucernško, trebalo bi da je tačno.
Ovo putovanje nije Louis Vuitton, i ne kači se oko vrata, nego oko srca, zauvek.
Za vizuelni deo je zadužena talentovana Katarina Damjanov (iliti naš lenji Skituljko koji još nije stavio slike sa Kube).
Zapratite skituljkove_price na Instagramu za više slika. Da Skituljko bude vredniji pritisni na svom tasteru broj 1.
Sledeće Skituljkovo putovanje je Lisabon :).
Volimo vas.