U vreme kada mnogi sebe smatraju dovoljno sposobnim da pišu o životu koji često ni sami ne razumeju, veliko mi je zadovoljstvo čitati kratke rezove iz života jedne mlade, a opet dovoljno iskusne devojke. U tim rezovima, nastalim na osnovu pravog životnog iskustva, postoji topla reč, ali i oštra kritika. Ima optimizma i vedrine, ali i nečega što ostavlja gorak ukus u ustima i što nas tera da stavimo prst na čelo i da razmislimo prvenstveno o sebi, a zatim i o društvu i sistemima vrednosti u kojima živimo. Čast mi je što sam i sama bila deo mnogih tih isečaka iz života, pa se mogu zakleti u njihovu istinitost. Čast mi je što sam čitalac tih rezova od prve potrebe da se to stavi na papir ili u word dokument i podeli sa ljudima. Najiskrenije verujem da su oni za sada samo mali deo jedne bogate životne priče koja će se vremenom dopunjavati i bogatiti novim iskustvima, zapažanjima i porukama, u kojima ćemo svi pronaći deo sebe.

Marijana

Ona pruza ruku iako je njoj nisu pruzali. Osmehuje se, da i tebi izmami osmeh, a nju niko nije razveseljavao u teskim trenucima. Ona svaku rec izgovori jednostavno ali na tako komplikovano dobar nacin.

J

Toliko smisla,zaniljivih tema satkano u samo par redova koje treba procitati i svaki put cete se vracati ponovo da ih procitate jer vam nikad nece dosaditi. Citajucu svaki uvek cete otkriti nesto novo,nasmejace vam neka anegdota ,recenica,ne zelici da taj blog ikad ima kraj,i kad se zavrsi cekacete novi koji ce biti jos bolji i zanimljiviji.

Kristina

Tvoji blogovi su poklon koji zovem "zdrava doza razgovora u tišini".Savrsen balans realnosti,humora I ljubavi . Oni su savršena reflekcija tebe u perfektu,prezentu I futuru.Čekam tvrdi povez I verujem u tvoju priču .

Marija

previous arrow
next arrow
Slider

Zovem se Tereza. Prezivam se Hedonista. U svetu gde će nas ubiti skrinšotovi i onlajn statusi borim se za osmeh ventilatorom, jer vetrenjača više nema. Moje diplome ostavljam u amanet onima kojima nešto znače. Nisam pametna, i tonem još dublje u to neznanje. Niko od nas ne zna ništa.
Da se ne udavim, pišem.
Pišem kako volim. Volim Zagrljaj jak da boli. Volim osmeh od kojeg se ne koči vilica nego su ga druge oči stvorile. Nije mi bitno koliko me njih prati sve dok ja pratim onaj mišić bez kojeg života nema. Srećna sam žena jer sam osetila boju ljubavi. Srećna sam žena jer sam upoznala žitna polja koja šapuću.