Zovem se Tereza. Prezivam se Hedonista. U svetu gde će nas ubiti skrinšotovi i onlajn statusi borim se za osmeh ventilatorom, jer vetrenjača više nema. Moje diplome ostavljam u amanet onima kojima nešto znače. Nisam pametna, i tonem još dublje u to neznanje. Niko od nas ne zna ništa.
Da se ne udavim, pišem.
Pišem kako volim. Volim Zagrljaj jak da boli. Volim osmeh od kojeg se ne koči vilica nego su ga druge oči stvorile. Nije mi bitno koliko me njih prati sve dok ja pratim onaj mišić bez kojeg života nema. Srećna sam žena jer sam osetila boju ljubavi. Srećna sam žena jer sam upoznala žitna polja koja šapuću.