Neko zebra, neko konj? Ili zec?

        Niko nije pogrešan ako te čini srećnim.

Brunnen, 08.06.2018. 09:37

Razgovarali smo onomad, uz dva, tri, četiri, hm, možda je čak bio i paran broj Tuborga, nas četvoro životnih analitičara. Pita drugarica: ljubav ili korist? Ovaj kao iz topa: korist! Kaže ona, ja isto, samo korist! Pitam ja ovog drugog: ljubav ili korist? Kaže, citiram, “ja nemam emocije”, vala živ ti bio 100 godina, tako emotivno retardiran. Voli te Tereza, kao brata. Ostala sam samo ja da odgovorim i sad ako kažem, da stvarno, i dalje verujem u ljubav, ne kao šlagvort, kao kliše, kao ljubljenje dok je crveno na semaforu, nego jebeno verujem u nju, ni sama neću poverovati u to ?. Rekli su samo da sam luda. Da mi je franak svaki put kad sam to čula, imala bih već za neki čamac, da se spustim u Bezdanu niz Dunav, dalekoo, znaće već tokovi kuda da vode i gde da stanu… Negde gde žive ljudi koji su već sreli sebe. Malo ih ima. Al’ ima.

Niko nije pogrešan ako te čini srećnim.  U to ne verujem. Slepilo i sreća se tu pomešaju. Evo, moja jaranica na selu peto rađa ubeđena da je srećna i da se sa svakim osemenjavanjem brak očeličio. A muž vazda u kafani sa hlebom i mlekom, vise na biciklu do podna u kesi… JER LJUBAV. ‘ajte, molim vas. Nemojte davati stvarima, ljudima i situacijama drugačija imena, zbuni se čovek, nastane konfuzija. (i zebra za sebe misli da je konj sa prugama, jer liči na konja, a ustvari je zebra), tako i u ljubavi: neko zebra, neko konj. Je l’ me razumete? Shvatate da sam u ovoj priči najverovatnije ja kobila ?‍♀️?. Istina živa.

p.s. smrt je jedna, život je svaki dan. Razvedite se. Udajte se. Ne zovite utaman policiju jer ste videli od komšinice masnicu na domalom prstu, mislite na decu, ne na pomodarstvo. Sigurna sam da ima stoke koji biju žene i za njih ima jedno posebna ustanova, specijalno opremljena. Ali ima i žena koje preteruju. Zaštićene ko beli medvedi pa koriste to tako jeftino. Posle kad treba drva seći, jbg, Mićo ima zabranu prilaska… Razgovarajte sa ljudima pre nego što ih pustite, ili naterate da odu. I zaboga, prestanite da se prežderavate keksićima za ego, postao je veći od vas samih. Jeftin je taj keks, a jako dugo mu treba da se svari. Mislite o tome.

         Kako trenutno radim u jednom restoranu na plaži, viđam, jel’te svakojake figure. Od Mič Bjukenona i Pamele, do Bokija 13. Ne govorim o kilaži (ta bitka je izgubljena još kad se “pojavio” gluten ?, kad je o kg reč, još samo 4 herbalajfovca se znoje sa šejkovima i onim bolesnim kezom, boreći se lafovski), ne, govorim o najbesmislenijim tetovažama ikada! Shvatam čin tetoviranja i višestruko pozdravljam, ali razmišljate li malo dublje o istom? Jebote, pojedini više ne moraju dokumenta da nose sa sobom, sve piše, ime, dan, sat, godina. Uđeš u opštinu, skineš majicu i kažeš onoj seksi teti na šalteru: čitaj! I šta je sa muškarcima i jednim dugačkim noktom?! Čisto sumnjam da svi baš svirate gitaru?! Je l’ vam to za čačkanje nosa ili češanje muda? Zanima me, stvarno.

               Juče bilo neko nevreme da Bog sačuva, nigde čoveka. U roku od tri sata jedino što je prekinulo zvuk tišine bilo je pištanje kafe aparata da dopunim zrna. To mi je tek misterija, kako se isprazniše kad čoveka nema?!?!

I u tom mom sanjarenju na plaži i razgovoru sa sobom, prekidaju mi misli 4 Azijata, dve cure i dva momka. Muvaju se oni međusobno, muvaju mene, prljaju sve, remete mi mir, standardna priča sa turistima. Da se razumemo, ništa vam ja sa te strane sveta ne volim – ništa, čak ni na tanjiru. Azija? Suši? hrana za lenjivce, upali ringlu, ne volim ništa sirovo. Njihov engleski? Žao mi je, ne mogu da te shvatim, a ona mačka ponela supu sa sobom i objašnjava mi kako hoće samo vrele vode. Eee, ‘oćeš k**ac! Ovaj drugi povadio 3 ipeda iz torbe da se puni po svim štekerima, a ja kao za inat danas obukla majicu sa Teslinim likom. I objašnjavam im rukama i nogama, danas je dan štednje, zato nosim ovu majicu. Napustite objekat, dok vas ne vidi moj gazda, koji je mnogo psihički labilniji od mene (mislim da bih ih vezao tim kablovima i bacio u jezero). Oni tako besni, posle pola sata raspravljanja, 0 konzumacije, ukrali meni 3 jelovnika i pobegoše. I šta da vam kažem? Teslina nevesta (čitaj, ja), je danas poražena. Evropa 0: Azija 1. ćeraćemo se mi još. Što se Tesle tiče, mnogi su još uvek u mraku, uprkos svetlu.

          Pre sam vam govorila kako mogu da prepoznam nacionalnosti iz daleka. Sad sam nivo više. Mogu samo po tanjirima iz kuhinje da skontam ko je odakle. To je moj novootkriveni talenat. Švajcarac, npr. poruči tačno onoliko koliko može da pojede, njegove porcije su male, ali tanjir nakon obroka kao ogledalo čist. Italijan, njemu treba pored tanjira još jedan sto za dodatke, ulja, kečape, paprike, soseve, začina, umaka, parmezane, 7 kriški hleba, jer niko na ovom svetu ne zna kako se kuva, sem u Italiji. Vrlo često su u pravu. Njihov tanjir je uredno pojeden, ali jako musav. Nemac, Nemac jede onu bolesnu belu kobasicu i pomfrit, sa majonezom ili kečapom, vrlo je jednostavan, hrani se dosadno, ali pedantno i jedino na šta se žali je cena. Albanci, i Šiptari nikako da se dogovore šta jedu, šta ne jedu, pa naručuju samo pomfrit sa svim namazima i brljaju po stolu, stolici, podu, nebu, svuda. Bakšiš, misterija. Važi i za sve iznad navede (sem Švajcaraca). Francuz, komplikovan, ne zna ni on šta će, ne razumemo se, neće da govori engleski (a zna), poručuje dva jela, 7 tanjira, a njih je petoro, na kraju nema para, pa ide otprilike u Francusku do bankomata, pa se slomim jer on uporno parla parla parla franse, a ja no no no no, i ostavi haos na tanjiru. Noćna mora. Balkanac, nije namerno na poslednjem mestu, ja nemam problema sa njima, ostali imaju, ja nemam. Hoće sve da jede (sem one bolesne bele kobasice gore spomenute), naručuje mnogo više nego što mu treba (ne daj bože da ostane gladan), ostavlja dobar bakšiš, mnogo hrane za sobom i uvek mu fali još nešto.

Milionerski stil, to smo mi.

p.s. godinu dana sam već dužna jedan post o ženama koje idu zajedno u toalet na javnim mestima. Pitanje je, zašto zajedno? Ne govorim o mestima gde mogu da ih kidnapuju i siluju, nego o normalnim toaletima po kafićima, pozorištima i tržnim centrima. Zašto stereo? Zašto ne mono mala nužda? Sve varijacije odgovora poželjne. Hvala unapred.