Neka bude Nova

Dragi moji Svi, svi koji me čitate, koji me ne čitate, koji volite da se smejete i koji volite kamen, hleb, čoveka, mačku, psa (miševe i golubove ne), ovo je moja novogodišnja poslanica Vama. Želim Vam pre svega, Novu, Novu, ponavljam Novu godinu. Da prestanemo da kopiramo tuđe nesreće i postanemo ili ostanemo unikat. Nesavršeni, sa svim manama, sa ožiljcima od vakcine, sa NE nestvarno belim zubima, sa većom pameti od telefona u ruci i nek’ srce bude moda, umesto wifi koda. Rima je namerna. Podižem se na novi umetnički nivo. ?

U duhu novog Ja lično dugujem sebi rezimiranje prošle godine. Papir trpi sve, a ja volim da (se) delim. Ne dajem. Delim ? Razmišljam, najlepše bi možda bilo hronološki. Neka bude mali godišnji dnevnik. Pa hajmo:

Januar – upamćen po jednoj jedinoj stvari. Po poslu. Imala sam 144 sata prekovremenih. Ja bih odmah tu i završila sa januarom jer života ovaj mesec nije bilo. Čista matematika.

Februar – ceo mesec godišnjeg. Renoviranje kafića. Odlazim kući i operišem oba umnjaka. U kućnom karantinu sam do daljnjeg. Plašim se ljudi jer izgledam kao veverica ustiju punih lešnika. I to je to. Ah da, za dan zaljubljenih sam bila u Budimpešti tri dana. Ne u režiji ljubavne romanse odveć onako frendly. Greška. Poruka sebi: nikada ne idi nigde za ljubavne praznike sa osobom suprotnog pola koja ti nije partner. Paćenje kičom oko sebe.

Mart – sve što mi se desilo u martu ostaje u senci koncerta života na kojem sam imala sreću da prisustvujem. Koncertna dvorana u Cirihu, Sting&Paul Simon. Dvoipočasovna nirvana, osećala sam se kao na Bečkom novogodišnjem koncertu. 15.000 ljudi sedi, tapše i klanja se ovim bogovima gitare i mikrofona. Sve je bilo holivudski. Čekala me je limuzina sa šampanjcem. Jeste da ju je vozio neki munjeni Turčin koji je bazdio na kebab, ali to nije umanjilo sliku savršenstva.

April – putovanje vozom od Ciriha do Beča kroz Alpe i Tirol. Bajkoviti pejzaž koji nikada ne može biti opisan rečima. Posle sam išla na jedan divan mjuzikl u Beču, pola nisam razumela, ali bilo je fantastično. Em što je to jedino mesto u Beču gde nema Srba. ?

Maj – radila u piceriji nekoj, nit manje posla nit više para. Da se i meni nekad posreći. Ostatak maja sam radila tako,da bih se manje umorila da sam korov kopala. Kafić se otvorio ponovo. Predavala sam engleski klincima i imala svoju grupu u teretani za vežbe.

Jun – zaljubila sam se.

Jul – shvatam da sam se zaljubila jako pogrešno ?

…neke ljubavi su kao flaster, moraš brzo da ga povučeš, boleće svakako,onda bolje da boli kraće. Ne?

Plus ona jeziva poplava u stanu, gde mi je sve uništeno i šteta mi nije nadoknađena jer nemam podobno osiguranje. Od 10 vrsta osiguranja koja sam imala, ovo nije pokrivalo. DA sam kojim slučajem ja poplavila stan, bilo bi ok, ali pošto nisam, nikom ništa.

Avgust – uvek lep jer mi je rođendan. Volim rođendane, neka sam starija. Pa šta? Treba da se radujete rođendanima, da slavite bore i ožiljke.

Plus je blog počeo da se objavljuje na internet portalu uvek, neopravdano nam osuđene, konkurentske opštine. EEee moj Sombore, ništa nisi uradio a mene, za retko koga. Kad si apolitičan,kao da si ateista. Sram te bilo da ne veruješ. Pa još u Vučića.

Elem, 1:0 za Apatin.

Septembar – Još jedan veeeliki flaster skinut. Rešila da napustim sve i vratim se u rodnu grudu. Još uvek ne verujem i obrađujem taj čin.

Oktobar – pustolovno letovanje na Rodos, ali zaista. Detaljno obrađeno u blogu „Zadnja smena“.

Novembar – Kuća. Srbija. Smejte se. Meni je lepo.

Decembar – Terapija novim članom porodice i manijakalnim pečenjem Božićnih kolača. Prvi Božić kod kuće nakon mnogo godina. Ne bih ga menjala ni za sve franke sveta. download

Malo mi je žao što sam ipak mnoge stvari zaboravila. Ideja za ovu godinu. Svaki put kada ti se nešto lepo dogodi, upiši na papirić i stavi u jednu teglicu. Oduševićeš se kada shvatiš da sve što si doživeo i postigao nije materijalno. Budite zdravi i Novi. Smejte se do suza.