KUBAnizam, poslednji poziv za hedonizam (Skituljkovim koracima)
Mislim da ne postoji osoba kojoj Kuba nije na bucket listi, ili koja ne sanja o tome da se za Božić sunča na obalama Karipskog mora, pije rum iz kokosa (instrukcije o kokosu ćete dobiti malo docnije), i salutira čuvenoj kubanskoj zastavi . Zašto Kuba? Nešto zbog vremena (koje je tamo stalo pre 70 godina), što do cigara, old tajmera, komunističkog duha, arhitekture, običaja, salse, to zbog provirivanja u jedan, nama poznat, ali zaboravljen svet. Svet u kojem nemate ništa, a imate sve. Zakoračite sa nama u Skituljkove priče (ipak je Skituljko naziv naših putopisa u nedostatku boljeg) o Kubi.
Mi smo putovale preko agencije (aranžman je iznosio 1590 evra), u tu cenu je uključena avionska karta i smeštaj. Ko ne želi da putuje preko agencije, može i na manje novca da računa, barem za ove dve stavke, ukoliko se samostalno potrudi. Smeštaj je svih 15 noći bio u Casa-ma (sobe koje lokalci izdaju u svojim kućama), nemam nikakve zamerke, čisto i skromno. Naši domaćini su bili divni ljudi koje ja lično uzimam za reper gostoprimljivosti Kubanaca. Kada govorim o Kubi, “skromno” je reč koja opisuje mnogo toga i koja bi se mogla koristiti bar tri puta na dan. Pričamo o kubanskom standardu, stoga je besmisleno porediti bilo šta na Kubi sa vašim prethodnim putovanjima (ili sa onim trivijalnim poređenjem cena). Tačno je da je za turiste sve na Kubi skupo, isto tako je tačno i da 90% svake zarade uzima država. Može da vam se svidi, ili ne, ne možete ostati ravnodušni. Mi smo u odlasku i povratku putovale preko Moskve, u periodu kada je Kuba i najposećenija, za novogodišnje praznike. Ujedno je tada tamo zima, tako da ćete na plaži videti samo turiste, ne i lokalce, kojima je “hladno” (lokalno vreme je – 6 sati u odnosu na Srbiju, temperatura se nije spuštala ispod 23 stepena, jednom rečju savršena zima za mene). Zahvaljujući Titu, građanima Srbije nije potrebna viza za Kubu. Na Kubi postoje dve valute: CUC i CUP, vi ćete koristiti CUC jer je to turistička valuta, dok lokalci koriste pezose, čija je vrednost 25 puta manja (pazite da vas ne prevare, nije često, ali dešava se da vam umesto CUC podvale pezose), slične su novčanice i trebaće vam nekoliko dana da se naviknete. Uglavnom, na novčanicama CUC su slike spomenika, a na lokalnim pezosima su poznate ličnosti. 1 CUC vam je oko 1 evra, sve menjačnice su državne, kurs je svuda isti, tako da o tme ne morate da razmišljate, i nemojte da računate na korišćenje kreditnih kartica. Bankomati su retki, nepouzdano je oslanjati se na plaćanje karticom bilo gde na Kubi. Još jedna bitna informacija: zaboravite na internet na Kubi! Postoji, ali je toliko komplikovan i spor da bolje ni ne pokušavate i uživate u odmoru. Ko ipak ne može bez njega, kartice za internet se kupuju u ovlašćenim prodavnicama ili kod lokalnih “tapkaroša”, postoje varijante od jednog i od tri sata interneta, košta 1 ili 3 CUC, a kod tapkaroša je za 1 CUC više. Karticu (Sim), njihovu ne možete da kupite kao turista. Prvi mobilni telefon se pojavio na Kubi tek 2003 godine, a internet pre nekoliko godina pa je jasno da je pokrivenost “mršava”.
Bitna stvar i jedan od najkorisnijih saveta o Kubi koji ću vam dati besplatno, glasi: PRIPREMITE SE NA ČEKANJE. Čeka se svuda, na sve, i neretko dugo. Čeka se na mesto u restoranu, na hranu, na karticu za internet, na trgovca u prodavnici, na hleb u pekari, na šalterima na aerodromu, u menjačnicama, bankama, supermarketima, i to ne zato što je svuda gužva, nego se Kubancima ne žuri. Poznato? Znači, ne krećete kada ste gladni, nego sat vremena pre nego što mislite da ćete biti gladni. Čekaćete i po dva sata na obrok i vrlo je lako moguće da vam se neće ispuniti očekivanja. Opet, kubanski standard. To vam je, što vam je. Naša grupa je bila inventar u restoranima: Kilometro Zero, Los Nardos i Chanchullero, za koje mogu da kažem da su nama najprijemčiviji. Marketi su vrlo oskudno snabdeveni, tako da ne možete računati da ćete se najesti sa rafova. Ja sam se osećala kao miš u supermarketu. Fast food postoji, isto tako se čeka i po sat vremena i nije jeftino. Nešto nalik pizza Margarita košta 5 CUC. Sad, dobre vesti: ALKOHOL! Alkohol je jeftin i lako pristupačan bez dugog čekanja! Mojito, rum, daiquiri, Ron Collins, Pina Colada, ovde opravdavaju svoje poreklo i reputaciju. Mojito košta 3 CUC, ostali kokteli imaju slične cene, i prave se sa velikom koncentracijom alkohola, tako da ćete već posle dva plesati salsu i zaboravićete na glad. Vitamin R (rum) je kubanska varijanta priče o našoj rakiji. U rasponu cena je od 6 do 350 CUC. Široko.
Što se tiče korišćenja saobraćajnih sredstava, u Havani postoji više varijanti. Možete uzeti taksi, ima ih na svakom koraku, ukoliko vas ima više, vožnja je isplativija, taksi je prilično skup. Možete se nagoditi sa Coco Loco (mala žuta jajasta vozila nalik kapsuli, u koja stane tri putnika), idealan način da se rashladite u ugodnoj vožnji gradom i vidite grad iz drugačije perspektive. Havana je grad sa dva miliona stanovnika, i mislim da smo (možda) videli jednu trećinu. Za laganu vožnju unutar gradskog jezgra, ili da odmorite stopala čeka vas na svakom uglu taxi bicikl na tri točka, koji će vas u laganom ritmu provozati trgovima i kaldrmisanim ulicama.
Havana je glavni grad u kojem vam nikada neće biti dosadno, bilo da ste sebi organizovali obilaske muzeja, kuću Ernesta Hemingveja, vožnju old tajmerima, šetnju trgovima, sanjarenje čuvenim Hamel prolazom koji će vas ostaviti bez daha citatima umetnika, obilazak gradske tvrđave gde se nalazi i kuća Che-a, ili zamišljate Kubu kao izležavanje na plaži, plesanje salse i ispijanje mojita, neće vas napuštati osećaj da ste sporedna uloga filma iz ’70. Ne propustite da popijete espreso ili koktel u čuvenom Havana Nacional hotelu, gde je sniman kultni film, Kum. U Havani smo bili na Santa Maria beach. Moje prvo plivanje na Atlantskom okeanu i Karibima, more je magične, nepregledne, tirkizne boje, plaže su peskovite, dokle seže pogled i meni lično se dopalo što, za razliku od samog grada, nisu prilagođene turistima. Osim Havane, bili smo i na Ancon plaži u Trinidadu i na Playa Azul u Varaderu. U Havani nas je taksi prevoz do plaže koštao 5CUC po osobi, a u Trinidadu 8CUC. Dok u Havani postoji i varijanta autobusa do plaže i povratna karta je 5CUC. Od Havane do Varadera ima 130km ili dva sata vožnje. Varadero je, inače raj za ljubitelje snorklinga. To su prizori koji se viđaju samo na filmovima, pesak, palme, kokos… Eeeee kokos, ostala sam dužna priču o kokosu… da skratim priču: NO COCO! nudiće vam na plažama, na ulici COCO LOCO I COCO NATURAL, varijante sa i bez alkohola. Nas nekoliko konzumenata se iste noći razbolelo. Dva dana posle, na trekingu nam je lokalni vodič rekao (doduše kasno) “NO COCO, NO”, radi se o tome da je to sirovi kokos, na koji naš organizam nije navikao, palo sa palme, ovaj ga odsekao mačetom i nama prodao. Nije to kokos iz Lidla :). Elem, “monkey see, monkey do”, delovalo je neškodljivo, no lekcija naučena. NO COCO, NO.
Sad: Trinidad, iliti Sauna city, ne moram da objašnjavam od kuda taj nadimak gradu. Grad je izrazito turistički, mi smo se zadržali u njemu 6 dana, ali smo svaki dan išli na izlete, pa nam je više služio kao neka baza za noćenje. Za nijansu je skuplji od Havane (npr. dok smo u Havani kod domaćina plaćali doručak 4CUC, u Trinidadu je on 5CUC). Doručak je uvek i zauvek isti: JAJA; JAJA; JAJA; JAJA! JAJA! i tanjir voća. Dugo smo većali zašto toliko dosadan doručak kada kod nas postoje ekonomski kreativnije varijante, tipa uštipaka i prženica, odgovor je: ne znaju, a za bilo šta što bi nam oni pripremili da imaju slobodu, ne mogu da nam garantuju da će tog dana biti u marketu. Apropo radnog vremena svih objekata: klizno! Posle Kube se više nećete žaliti na lenjost Grka ili opuštenost Jadrana. Za platu od 30-50 CUC mesečno i ne može se očekivati neki veći radni elan. Prihvati ili ostavi. Preporuka za restorane u Trinidadu je sa sigurnošću San Jose i Aldita, nešto najbliže evropskom standardu na koji navikosmo, i najeli smo se kvalitetno. P.S. vrati se na odeljak o čekanju i sve će ti biti jasno.
Za vreme boravka u Trinidadu organizovani su obilasci: Ostrvo iguana, (ja sam ga zbog kokos scenarija propustila, ali rekli su mi da nisam ništa propustila, par iguana se šetalo ostrvom), treking u Nacionalnom parku Guanayara, jedna lepa bezopasna šetnja džunglom uz potencijalno plivanje ispod mnogobrojnih vodopada. Vlaga je toliko visoka, da i na žicama koje sprovode struju raste cveće. Santa Clara muzej i mauzolej Che Guevare, gradić Santa Clara, gradić Cienfuegos, zatim obilazak palate Palacio de valle u Cienfuegosu. Važna napomena, kubanski minut traje 80-90 sekundi, a kubanski kilometar 1200-1300 metara. Ne šalim se. Uglavnom je do svih destinacija na izlete bila potrebna vožnja autobusom od dva sata, sa usputnim pauzama. Konceptualno se razlikuju svi lokaliteti, od vožnje katamaranom do ruske limuzine (kamion-traktor sa 30 mesta na zadnjem delu na kojem smo putovali kroz Nacionalni park). Ukoliko planirate obilazak Santa Clare i muzeja, da vam uštedim vreme i novac – nemojte. Izgubićete ceo dan a daleko od toga da će vam nešto krucijalno ostati u sećanju iz muzeja ili sa groblja. Tamo je, doduše impresivan spomenik Che-a sa njegovom čuvenom rečenicom: Hasta la Victoria, siempre!
Još jedan od obilazaka bio je i Vinjales, dolina poznata po proizvodnji duvana, predivni pejzaži koji hipnotišu prolaznike, netaknuta priroda i očuvani biodiverzitet su ono što odlikuje kubansku prirodu. Obišli smo motornim čamcem i pećinu Svetog Tomasa, najveći pećinski sistem Kube. Život u Vinjalesu se pretežno svodi na zemljoradnju, reč je o malom gradu, i o regiji koja je skoncentrisana na proizvodnju duvana. Mi smo posetili jednu porodicu koja se bavi proizvodnjom duvana i koji su pokušali da nam sa samog jezgra dešavanja približe ovaj hedonistički mamac. Ko nije zapalio cigaru na Kubi, kao da nije ni bio! Probali smo najzvučnije svetske brendove poreklom sa Kube, i nekako mislim da to nije kraj, da će ta grana industije, taj skupi hobi tek da kroči tiho na vrata naših prostora. Cigara nije potreba, cigara nije show off, cigara je kada sedneš u fotelju, sipaš sebi čašu omiljenog pića i prepustiš se nihilizmu dok te tvoj unutrašnji kralj ili kraljica tapšu po leđima uz reči “zaslužio si to”.
Bitna stavka je i jezik: na Kubi se slabo i loše govori engleski (uglavnom), tako da će vam makar osnovno znanje španskog biti vrlo od koristi. Još bitnija stvar, ukoliko se nalazite na Kubi na dan dočeka Nove godine, ni slučajno ne izlazite na ulice od 23 do 01 ujutro. Naime, Kubanci nemaju para za vatromet pa bacaju sa svojih balkona i kroz prozore svašta što bi vam pokvarilo slavlje: smeće, flaše, čaše, mačke, vodu sumnjivih karakteristika, jaja… ne šalim se… Naravno, putno osiguranje vam je obavezno, i ponesite osnovnu apoteku od kuće, njihove apoteke su diskutabilne za osloniti se na njih. Najosnovniji su vam probiotici, aktivni ugalj nešto protiv bolova, antiobiotici, antialergeni i kremice za kožu nakon ujeda komaraca ili nekih drugih bubica.
Da li mogu da završim ovaj putopis ravnodušno sa prostim zaključkom? Sa jednom emocijom sa putovanja? Naravno da ne. Da li je ovo jedno epsko putovanje koje nas je vratilo u epohu u kojoj smo mi rođeni i odrastali? Naravno da, da. Bilo je ovo, sa mnogo različitih aspekata, nezaboravno iskustvo, Kuba će definitivno uskoro izgubiti svoje seme i dušu, zbog koje svi ovde dolaze, tako da vam predlažem da požurite, dok Kuba ne postane klasičan turistički folder, bez puno suštine stvari. Najjači utisak? Ljudi, i uvek ljudi. Što oni sa kojima putujete, to oni koje upoznajete. U kojoj drugoj državi će vozač taksija biti lekar? Pa u Srbiji verovatno 🙂 . Nećete doći kući punih kofera (ukoliko ste humani ostavićete neke krpice lokalcima, njima znači nebo), ali ćete doći kući sa ogromnim respektom prema onome što imamo. Prema onome što imamo Nesvesno, svaki dan, besplatno ili lako dostupno, a zajedničko nam je jedno: veliko srce kao imperativ egzistencije i porodica kao institucija. I onaj lekar šofer autobusa 🙂
Zaduženoj za vizuelizaciju ovog putovanja, majstoru koji je napravio oko hiljadu slika sa ovog putovanja, dok sam ja bila samo nemi posmatrač, mogu samo da kažem hvala, što si zauvek zabeležila ovo putovanje magičnom koloritom i ljubavlju prema fotografiji. Za više slika pratite nas na instagramu Skituljkove priče. https://instagram.com/skituljkove_price?igshid=va36o70jiu6o