GASTRONOMSKI VODIČ KROZ ČAŠU – psihologija gutljaja

Povremeno sam upadala u blaže oblike depresije zbog činjenice da sa završenim fakultetom, u 28. godini starosti, nakon zasigurno deset godina radnog staža, jedino čime gospodarim u životu jeste tacna. Ali, samo povremeno. Moj moto je taj da čak i kad radiš najbesmisleniji posao na svetu, probaš da izvučeš najbolje iz njega. Tada nastupa zabava.
Dobro razmisli pre nego što naručiš piće sledeći put…
Opšte je poznata činjenica da konobar ne pamti lica, nego pića, kao što zubar nema pojma ko si dok ne otvoriš usta. O ginekologu ipak ne bih ovaj put.
Da li vam je ikada palo na pamet da ste deo stereotipa, da možete biti najbogatiji ili najsiromašniji, najljubazniji ili običan skot, jeftina uvlakača ili širokogrudi džek. Ne moraš ništa da kažeš, već si skeniran i sortiran. I to samo na osnovu finesa koje ti možda ni ne primećuješ, a zapisane su u gastronomskoj „bibliji”.
Naravno da konobar može da bude svako, pitanje je samo da li hoće i kako će da iznese sebe kroz smenu. Pozorište, bal pod maskama, sistematizovano obavljanje funkcije, ili, pak, u mom slučaju zabavi sama sebe kad drugi neće.
Ja se neretko silno zabavljam na poslu, a da to niko ne zna. Naravno, ni ja nisam normalna. Ali, pošto nemam moć da levitiram kao Fibi from the Sisters with Book of Shadow ili da zamrznem sve kao Pajper (au, to bi bila super moć), odlučih da izvučem najbolje iz situacije posmatrajući homo sapiensa u kafani. Samo što kod mene nije uvek razuman (homo). Neka pravila ipak moraju da postoje, jer jedno je sigurno: kako se ophodiš u kafani, takav si i u životu (osim ako nisi popio litru absinta, tada se slobodno možeš pozvati na neuračunljivost).
Pravilo broj jedan.
Ja nisam tvoj rob, tu sam da te poslužim, a ne da ti služim. Naravno da sam ljubazna prema tebi, dobijam platu za to, ali ako me zbog jedne jebene kafe budeš šetao 3 puta (prvi put za još jedan šećer, drugi za čašu vode i treći za upaljač), i tako svaki put kad dođeš, toplo ti preporučujem da se oženiš.
Što se mlečnih čarolija tiče, nikada nije bilo, niti će biti cool, da muškarac pije kapućino ili late makijato. Strašno nam je žao što vas majke nisu dojile, ali, brate, ne ide ti ta kombinacija anabolika i mleka. Izgledaš kao kredenac moje babe. Imaš li ti uopšte polni organ? Ili se razmnožavaš tricepsima?
Što se devojaka tiče, tu ne mogu ništa da kažem. Jebiga, mrzi nas da pravimo penu 1800 sekundi, da se oparimo svaki put na onu jebenu mašinu samo zato da bi ti pucala selfije sa galonom mleka, pogotovo zato sto u većini slučajeva imaš 100 kg. Nisam ga pravila od sojinog mleka, pametnice!
Još nešto, sve više od jednog šećera je netolerantna količina. To su nepoverljivi ljudi, lenštine koje ni ne promešaju kafu i samo zbog toga im nije dovoljno pola šećerane. Jedno je što hoćeš da umreš pre vremena, a nešto sasvim drugo je što takvi kao ti podržavaju svirepu industriju šećerne repice i uništavaš moju mašinu za pranje! Šalim se, promešaj taj šećer, jebem mu miša! Po mogućnosti, ne neurotičnim cirkularnim krugovima koji odzvanjaju 5 minuta.
Pravilo broj dva. 
Tvoje ponašanje potiče iz kuće, ali bez obzira na to iz kakve si to kuće došao, bez obzira na to u kakvoj se crkvi moliš ili se ne moliš, HVALA i MOLIM nisu teroristi, niti prouzrokuju bol. Moje ime nije Alo niti Eeej, nisam pas da se odazivam na Daj mi. Nemoj da me zoveš 10 puta i onda kada dođem, ne znaš šta želiš. Osim što znaš da želiš da lečiš frustracije na meni. Kao prvo, moj prag tolerancije je duži od Kineskog zida, kao drugo, stavi prst na čelo i razmisli zašto si sam u kafani satima svaki dan. Cenovnik ne pravim ja, tako da nemoj meni da sereš kako je skupo. Sigurno je jeftinije nego silikoni tvoje žene. Žao mi je što ti je žena rospija, a deca nevaspitana, pa ti se ne ide kući, i lud si ako misliš da možeš da me kupiš bakšišem. Postoji i tu mala caka. Bakšiš je obavezan. Ali, nemoj pokušavati da me kupiš. Ili, ono što bi najviše voleo, da odemo 5 minuta u lager. Može, ali samo ako ćeš da brojiš gajbe sat i po. Najsmešniji su mi te žvake koje slušam već 15 godina. Da li stvarno misliš na niko pre tebe to još nije rekao?
Šta želite? Želim tebe. Ili: A gde ćemo posle fajronta?
Ta mi nikada neće dosaditi. Pa posle fajronta ćemo imati jedan dugačak seks sa metlom i krpom, bićemo na sedmom nebu.
O eKspresu i dođi da naplatim neću ni da počinjem.
Pravilo broj tri. 
Savršeno sam svesna da si došao da se izjadaš, kafana jeste mentalna institucija i prihvatam izazov odgovorno. Dobro, ne baš odgovorno, realno, ja moram da te slušam jer nemam gde da pobegnem, ja nisam dobrovoljno tu kao ti, samo imaj granice. Ja sam sama, a vas, energetskih vampira za barom, bar je desetoro. I moj multitasking dar ima svoje granice. Sam Bog zna koliko sam perverznih slika, priča i poruka videla. I živo me interesuje šta li me to odaje pa delujem kao neko koga zanimaju tvoje kamasutra dari, pogotovo kad znam da si možda sa mojim ocem klikere igrao.
Ili ovi neurotičari, au, ti su opasni, koji nisu cicije, daće sve na kafanu, ali od svega popiju samo gutljaj. Nestabilne osobe, duboko nezadovoljne. Nema ništa nekulturnije nego njihov nastup u prostor, kao na pozornicu, cimanje kompletnog personala da bi pojeo ili popio kap pića i isto tako teatralno otišao. Tim ljudima je preko potrebna pomoć, ali su previše ponosni i tvrdoglavi. Inače, dobri ljudi. Samo duboko nezadovoljni.
Da li mi i dalje verujete da ja volim svoj posao? Jer, tako je. Ja volim svaki njegov deo. Od razbuđivanja ljudi zorom da preguraju dan do opijanja noću da isti taj dan zaborave. Jer, čovek je čudo. Na tebi je kako ćeš da prihvatiš magiju.
Moraš da znaš šta hoćeš u životu.
Ja ću espreso.
I cedevitu.
Od mandarine.
Hvala.

Brunen, 28. decembar 2014.