Biti srećan pa šta

 Pre svega da izjavim javno žal za mojim bivšim pseudonimom. Mala Bunjevka živi  i dalje ali bilo je nemoguće objasniti našim ljudima u dijaspori, a kamoli Švajcarcima, ko su i šta su, Bunjevci. Ostajem ipak mala Bunjevka za mali krug ljudi, koji će to shvatiti na jedan jedini, pravi način. Ipak, polazim od pretpostavke da u Srbiji “znaju” ko su Bunjevci. 

Pisala sam već o tome koliko je moj OCD poremećaj poremećen od kada živim sa Poljakinjom… E sad, pošto sam počela da obrojavam dane do povratka kući, da  napravimo neki epilog. Facit je da je zabavna, večita akcija, očekuje se neočekivano i vrlo često se stavlja na test granica sopstvene trpeljivosti. Tako sam, npr. jednom u 5 ujutro ostala otključana do 3 popodne , naravno da je  padala kiša, bilo hladno i da sam plakala što nemam neku čarobnu moć da probijem sebi put do stana. Jednom sam bila budna do 6 ujutro jer je izbacila nekog tipa iz sobe, a on ostao meni da se žali i da kuka kako ga niko ne voli (da dodam da ne razumem poljski). Jednom nam je stan bio pun prostituiranih osoba kojima ona pravi nokte, jer one imaju leteće slobodno vreme pa ne mogu nigde da naprave termin, ako me razumete. Plus, kod moje cimerke je jeftino. Jeste li znali da ovde korekcija noktiju košta 14 (slovima, četrnaest) puta više nego kod nas? Taj dan je bio zabavan, baš sam svašta čula i naučila.  Biti nedvojbeno siguran u sebe, u svoj posao, u svoju budućnost, u svoja dela i svoj lik,  nikoga nije daleko dovelo. Osim moju cimerku. Pored toga što nam ne funcionišu ključevi već tri meseca, što ne radi mašina za suđe, što frižider ne dihtuje dobro, tj. vrata su stalno otvorena, lavabo je zapušen, i nismo platili astronomski račun za tv preplatu, jer ga ne posedujemo. Jedino naš hrčak, Sofija, uživa blagodeti ovozemaljskog života. Pored svega toga, moja cimerka je sebi kupila Roleks vredan 12 (čitaj, dvanaest hiljada franaka). Ne,mi ne živimo tako dobro da bismo mogli sebi da priuštimo tako nešto, naime otplaćivaće ga narednih 5 godina. S tim da sam joj rekla da ga nikako ne nosi sa sobom kada bude išla kući, oseći će joj ruku na ćoškovima Varšave. Pisala sam joj noćas, vraćaj se kući, treći dan te nema do zore. Ona mi odgovara: Mala, ovo je Sparta! Zaista jeste. Ovo je Sparta! Šta ja želim da kažem sa ovom celom pričom? Šta je naravoučenije? Ima ga uopšte? Ne pokušavajte ljude da razumete i da im predstavite život onakvim kakav treba da bude po mišljenju većine. Većina nije srećna. Većina radi od ponedeljka do petka pa nedeljom isteraju na ulice svoje vozne parkove i obuku svečana odela. Nećete ih videti sredom nasmejane jer nose šlemove i vaser vage. Ja se izvinjavam ali odbijam da živim za račune i za stabilnu starost. Od prijatelja šta očekujem? Ne očekujem od sagovornika ništa revolucionarno, dovoljno je da me nasmeje ili navede da razmislim o sebi. Onaj koji nema želju da radi na sebi, ne treba da radi ni drugima o glavi.

 Nedavno sam imala rođendan, koji sam prvi put u životu proslavila na “mute”. Nikome nisam rekla, nikoga nisam na događaj “upozorila”, ništa nisam očekivala, izazvala sam samu sebe. Za razliku od prethodnih 10, 15 rođendana, gde sam pravila mini prela, ovaj put sam želela nešto sasvim drugačije. “Ništa” je za jednog Lava, priznaćete, sve sem ništa. Mi volimo rođendane, volimo da dominiramo, ovako ili onako, volimo da nam se dive, da nas vole, da zabavljamo, da radimo, da trošimo, da volimo kao da je sudnji dan. Ono što sam očekivala, to sam i dobila. Doduše, moje telo mi je poslalo najglasniju poruku. Vagina mi je čestitala rođendan na najpodliji način. U 00:01 sam dobila. Pored krvi i nekih dvadesetak iskrenih poruka pažnje i ljubavi usledio je dan proveden sa Osobom. Moja unutrašnja kraljica je bila zadivljena mnome. Ja sam presrećna. Presrećna tišinom koja je glasno prenosila poruku koju samo ja znam da pročitam. U meni je bio najduži vatromet u životu taj dan. Svi su gledali u nebo, a ja u moju Osobu. Najbitniji ljudi na svetu su oni koji imaju vremena za vas. Koliko ljudi poznajete koji nisu zatrpani poslom ili bolom u kurcu da se pomere zbog vas? Osvestite se, živimo u sebičnim vremenima. Sve će vam dati osim vremena. Kod mene nema sredine, ja sam žena bez sredine i želim samo jedno. Da volim onoga kome sa mnom ne treba sat. Nemam Rolex od 12 hiljada franaka, ali imam Osobu od 12000 otkucaja. I znate šta? Imamo sve vreme ovoga  sveta jer ne gledamo na sat.

Imam jednog drugara bavi se otvaranjem i zatvaranjem prozora. Zadatak mu je da u jednoj višespratnici svako jutro otvori sve prozore, a uveče iste zatvori. Dobija za to 60 franaka dnevno, i zadovoljan je. Možda deluje šašavo ali meni taj njegov posao ima smisla. Podseća me na priču o onom čoveku, fenjerdžiji što pali i gasi svetlo svaki minut, iz Malog Princa. Hoću da kažem da veće poštovanje imam za njega nego za one koji ne stižu jer se bave ozbiljnim poslom. Šta da dune neki jak vetar, naiđe oluja i razbije sve prozore? Svaki posao je ozbiljan, stvar je ugla posmatranja. 

Imam jednog drugara bavi se otvaranjem i zatvaranjem prozora. Budi moj drug.

Doneo je jedan gospodin u restoran prošle nedelje CV. Naravno da smo odmah uzeli da ga prelistamo, sve je bilo uobičajeno do odeljka o hobiju. Kod hobija je napisao da je čuvar vetra. Ne znam šta je to ali sudeći po njegovoj pojavi on shvata svoj hobi veoma ozbiljno. Čuvati vetar nije mala stvar. Možda ga povežemo sa ovim drugarom što otvara i zatvara prozore, da čuva stakla. Nije primljen na posao ali smo mu obećali da ćemo ga zvati ako neko od gostiju počne da piša uz vetar.

Kratak izveštaj o lakoći postojanja sa 33 (slovima, trideset i tri godine):

Kaladont se ne može igrati na nemačkom. Probala ja. 

Najveće iznenađenje u toku seksa? Napipala krpelja. 

Alkoholičari ne vole slatkiše. Zdravo. Ja sam alkoholičar. 

Kad kupiš jednom vaginalne kuglice više ti neće biti mučno ići na posao, dapače hodaćeš nasmejana po kancelariji. ps. Niže vaginalne kuglice kao brojanice…

Moj život je frizante, a ja sam u njemu spumante.(za neupućene, frizzante-blago penušavo, spumante-više mehurića). Nekad se stvarno osećam kao mehurić pod pritiskom u flaši, nestrpljivo čekam na polici da posegnu za mnom, i naposletku da me otvore.  Tek onda, prodišem. Trenutno imam

fenotip nabeđenih vinara koji prepoznaju 700 od mogućih 500 aroma u čaši, oprostite mi, proći će me čim upišem kurs “kukičanje u slobodno vreme”.

Nisi mađarica ako ne umeš doboš tortu da napraviš.

Drage majke, zašto govorite beba od 24 meseca umesto 2 godine? Nije retoričko pitanje, stvarno me zanima.

Manite se sudaranja sa gusenicama.

Jeste li spremni da se pretvorite u leptira?