3, 2, 1, Kardio

Ajmo deco, proleće, vrapci i laste uživaju u zornjacima kao Pamela Anderson onomad u vrhuncu karijere…

Narod na svakom ćošku sluzi i kija usled netolerancije na polen… Koku da šmrču, manje bi balavili…

Mene juče, u toku klasičnog jutarnjeg podizanja samopouzdanja u ogledalu, pogodila strela. Ali, ne Amorova već Vesnina. Znamo se mi od pre, pa je krstih po proleću, kako me uvek pogodi posle “čvarak” sezone da mi ukaže na rezultate zimskih čarolija tovljenja. Šteta što nemam muslimane u bližoj okolini da me tu i tamo očeše “antipig” emocija… Da sam kojim slučajem živela pre nekih dvesto godina, spasila bih i Jančiku i Rožu (Jack and Rose) sa Titanika svojim šlaufima od masnih naslaga… Srećom, dođe primavera moja da mi zaokruži markerom na ogledalu hot spots mog renesansnog tela…

Eeeej, ogledalo istačkano kao sazvežđe Velikog medveda… Au bogte, ja bih bila Mikelanđelova pi**a broj jedan, bez premca…

Nisam u svađi sa teretanom i nemam ništa protiv institucije masa je mama, te nekako reših da moj uskršnji poklon sebi bude godišnja karta za fitnes. Hiljadu petsto švajcarskih franaka.Malo li je…

Posrali me i zec i zdravstveno osiguranje Švajcarske, jer sam još suviše mlada da bi mi oni refundirali jedan deo novca. Šta, sad kao odjednom mlada? Ova iz penzionog mi stalno šalje upitnike koje sam religijske ispovesti da znaju koliki račun da mi šalju godišnje i troškovnik za moju sahranu. Nije svejedno jesam li običan katolik (inače, definicija neobičnog katolika mi je postala svakodnevni rebus), reformator, elevator, ortodoks, paradoks, mormon, hormon, sektaš, naci (njih ima još dve podgrupe) ili hadžinica. Čekaj malo, šta to znači običan katolik? I, molim lepo, odbijam da budem etiketirana kao obična po bilo kom osnovu, čak i religijskom. Napiši budala, idiot iz Srbije, gastarbajter ili, njihovo omiljeno, Jugo, ali nikako nemoj obična. I hoću, popuniću taj upitnik, okarakterisaću se kao hrišćanin specijalac i tražiću da mi se prospe pepeo po najvišim vrhovima Švajcarske jer moja religija tako nalaže… E, moja teto, daleko smo zalutali ako ćemo po bogovima da se tarifiramo…

Ja sam, pak, sve vreme mislila na tatu i na to koliko bi čovek bio besan da zna za šta dajem pare. Poslao bi me na kopanje sa tablom „adidas” slanine (i to ne one zdrave od mangulice nego od nekog jorkšira) i garantujem, potpisujem, ne bih se ni grama ugojila. Dajem mu za pravo, ali ovde nema motike, tata, od sprava imamo samo traku za trčanje, i to za životom… Dvedeset i četiri časa dnevno kardio… Svakodnevno ponavljanje, samo repeat, repeat, repeat… Nekad je prazan hod, nekad uzbrdo, 90% čista pornjava…

Slatki su mi ovi tasmanijski đavoli u teretani, duševna hrana mi je posmatranje facijalne ekspresije mučenika. On je pojeo trideset jaja i potrčao da digne iz benča svoj ego i komplekse, u tri serije. Što veći mišić, manji mozak. I gornji i donji. Ako me razumete… Golijat protiv Golijata. „Bolje da si kukuruz dizao u čardak jesenas”, rekao bi moj tata. I opet, s pravom…

Ja se sve vreme ogledam, imam trip kako konstantno mršam u toku treninga i zamišljam kako kalorije orgazmično vrište dok ih sagorevam. Mada, muči me velika dilema o realnosti ogledala. Ne znam koja im je poslovna filozofija – da li da me podstiče nezadovoljstvo cunamijem od stomaka ili da haluciniram da sam Džej Lo koja se sprema za novi hit sa Dobermanom (možda je Pit Bul ipak).

Popunjavam ja tako obrazac za trening i pita me instruktor šta je moj cilj. Pošto sam pretpostavila da ne misli na životni cilj jer je rano za tu temu nakon poznanstva od 10 minuta, odgovorih, možda i suviše iskreno, da hoću da budem zadovoljna sobom. Na to on vispreno doskoči: „I tebi je mnogo 1500 franaka?” Kupio me je.

I eto mene na traci u fabrici steroida. Vrištimo i kalorije i ja.

Odeljenje za proizvodnju znoja.

Super Mario traži princezu, ona na steperu.

Level one, pripravnik.

Neobičan katolik. Još neobičnija elegantno popunjena devojka.

I najvažnije… Jugo.

Poslednje, ali ne i najmanje važno. Šta jesti na putu postajanja najbolje verzije sebe? To je bar lako! Oblake! Vrlo su hranljivi. Uključite maštu.

Brunnen, 17. april 2014.