1000 zašto? 1000 zato
1000 ZAŠTO? 1000 ZATO!
Koliko puta vam se desilo da ste sreli poznanika na ulici rešenog da vam sjebe dan? Koliko god ti dobre volje bio, on ti postavlja pitanja dok te ne uhvati nespremnog. Kako si? Super. Divno. Kako tvoji? Dobro su, hvala. Je l’ radiš? Da, imam super posao, baš sam zadovoljna. Pa divnooo. Neki momčić, nešto? Takođe ok, ne žalim se. Ooooo, pa kad će svadba? Neće još, još je na probnom radu. Pa dobro, u pravu si, ni nemoj da žuriš. Vidi mene, udah se sa 17, četvrto dete već čekam, ovaj moj bitanga, svako veče dođe pijan, ostavi mi 500 dinara za hleb i cigare. Ko da ja ne volim da popijem, đubre jedno. Ma dobro, rekoh joj, bitno da ste živi i zdravi. Maaaa daaa, u pravu si. Nego, ti lepa, moram da te pitam nešto: Ti nisi dobro, je l’ da? Ja u čudu. Jesam, zašto me to pitaš? Ma vidim ja da ti nisi dobro, poznajem te ja, nisi mi srećna. Pošto vidim da je bolje da nisam dobro da bih mogla da nastavim svoju putanju, rešim da joj popustim. U pravu si. Nisam dobro. Hoćeš da menjamo naša dobra? Ti imaš sve, a ja nisam dobro. Ostala je ponosno da stoji ispred prodavnice sa dvolitrom piva, koja se uklopila u budžet za taj dan, misleći kako joj je danas sve lepo. Nadam se samo, najiskrenije se nadam, da joj nije lepo samo zato što ja nisam dobro. I ako ja nisam dobro, zašto mi to niko do sada nije rekao?! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa …
Ma šalim se ja malo. Mislim, ne šalim se, mrtva sam ozbiljna, ali postoje jednostavno neke bitke u kojima se ne vredi boriti.
Isti slučaj je i sa mojom poznanicom koja je završila u hitnoj u subotu. Dobro, nije moja poznanica, nego ja, samo sam htela da iskoristim taj kliše „imam jednu drugaricu”. Elem, pošto od vajkada imam izuzetno jake bolove tokom ciklusa, to su za mene, po navici, najgori dani u mesecu. Ovoga puta su, nažalost, bili jači od mene, te se uputih u hitnu. Kako zaista nisam karakter osobe koja uživa u takvim akcijama, bila sam prilično izgubljena. Pretpostavljam da je moja krivica komparacija hitne sa E.R. Priznajte, da nije bilo te serije, pola sveta ne bi znalo šta je tahikardija. Stvarnost je, pak, drugačija. Izložim ja lekaru na hitnoj svoj problem, kako sam zabrinuta zbog bolova, savijajući se u istim. Kada kažem zgrožena, onda sam izabrala najblažu reč za svoju impresiju. Nikada mi niko u životu nije postavio toliko nebuloznih pitanja. U jednom momentu sam pomislila da sam greškom ušla kod psihologa. Isti slučaj kao ova žena sa dvolitrom, postavljala unakrsno pitanja dok me nije sjebala. I to kako. Znači imate bolove? Umorni ste? Pijete li dovoljno tečnosti? Koristite li zaštitu? Nakon što sam joj na sve potvrdno odgovorila, sledi džoker pitanje? A jeste li sigurni da niste u drugom stanju? Jesam (mada ste i vi sigurno, kao i ja, u istom momentu pomislili na drugaricine drugarice drugaricu koja je imala ciklus i bila trudna). Ali, jeste li sigurni? Pa jesam. Jeste radili test? Nisam. Kako onda možete biti sigurni? Moj kučeći pogled joj je sve rekao. Hmmm… Sad više nisam.
Šta ti je žensko! Za samo 45 minuta sam zatrudnela, i to samo zahvaljujući njenoj rešenosti da me „oplodi”, makar i verbalno. Uglavnom, ja sam napustila njene odaje sa još većim menstrualnim grčevima, nevidljim ultrazvukom + opasnom glavoboljom. Moja psiha i ja počinjemo da kupujemo benkice. Dan drugi. Test je negativan. Htedoh da ga pitam jesi li siguran, ali na njega se ne utiče tako lako kao na čoveka.
The end.
Naravoučenije: I DOBRO SAM i NISAM DOBRO žive u tvojoj torbici. Nikada ne dozvoli da ti drugi preturaju po tvojim ličnim stvarima. Ti si gospodar svojih dobara.
Brunen, 12. novembar 2014.
