Џингл бел, Спелта смел

Тек у ово доба „ферија“, што би моја пријатељица рекла, схватимо колико нас је заправо статистички са Балкана.  Од католичког Божића, па до православне Нове године држава нам се претвори у немачко – швецки рајХ. Ове из Беча не рачунам, они су ближе, па су мање – више учесталији. Они се ни не рачунају као дијаспора јер долазе са српског говорног подручја. Мени је ово први Божић код куће након више година, па ми је било јако занимљиво наћи се у улози „домаћина“. Прво дођу ови из Швецке, па онда Франкфурт ам Меин  и Минхен. Ако стигну доћи ће и ови из Цириха и Луцерна до Нове године. Са франком се никад не зна, има га као блата, али нестаје као зец из шешира. Гужва свуда, кафићи и ресторани пуни, окрећу се туре и части се читава кафана. Тринкгелда  колико ош. Божићне химне и Френка Синатру замениле су  Бела циганка и Гадура. Возе се скупа кола, неретко рент а кар, традиционално се заборавља из месеца у месец по која српска реч, па се на ферије долази сваки пут са све сиромашнијим вокабуларом. Срећа ми смо у Србији сви „полиноми“ па се разумемо. Мада и ми коња за трку имамо. Ајфоне смо имали пре свих њих, возимо џипове и носимо дречаво зелене бунде од поларне лисице. Јер само у Србији Дизниленду се на бувљаку продаје прслук од ПРАВЕ поларне лисице дречаве, болне оку, зелене боје. Моје једино питање је са ког пола је лија? ХАХАХАХАХА.  Бог да јој душу прости.

Ко зна, можда да није читава Србија, од угледне госпоје што наплаћује употребу тоалета до појединих госпођи министарки што купују књиге на метар корумпирана, можда их сада не би било толико у дијаспори. Неки су морали да оду, неки желе да оду, а многима није од егзистенцијалне важности та месечна надокнада за негу дојче бака и дека, па су ипак отишли. Штета. Велика.  Да се ја питам ми би сви у истој кафани седели и српски причали, по могућности у Србији. Али ја се не питам. Ако је за утеху проценат наталитета нам је попут Шведске, упркос платама као у Гвинеји Бисао. Јееееејјјј за плодност.

Да се не лажемо ни Србија није као што је некада била. Сад се у свакој другој кући меси хроно хлеб. У срце сте погодили Јагодинку Симоновић, издајице српског рода и пшенице. Пих патриоте. Још само да деци почну да дају имена Хељда, Спелта. Где ли је сва та пшеница? Питам се понекада.Немам појма о чему је реч, додуше мало сам загребала материју, али и даље не контам ове што се куну у хроно исхрану. Није ми јасно како неко може да једе месо са месом, и кромпир са кромпиром, а никако микс? Знам да ће ме сада замрзети половина читалаца, али као писац наивац и аматер, рескирам популарност свесно. Ничија није горела вечно. И Том Круз и Мадона су пили кабала воду. Ја сипам чесмушу у флашу од Евијан воде и замишљам укус. Фина је. Стварно. Ствари су онакве каквим их представите. Моја баба од 81 годину се јуче читаво поподне вијала на дворишту са малолетним псом, идентификован као НН лице. И баби и псу је стран појам „хроно“, врло су здрави и витални.

Ничија није горела вечно. Госпођа која је упорно данима на интернету мењала новогодишњу јелку за хаљину за најлуђу ноћ је добила 5 година затвора због интернет преваре. Не због хаљине. Ни због лисице. Тема за неки од идућих блогова: Фејсбук није интернет.